Barak Obama novi predsednik SAD

Kandidat demokrata, Barak Obama novi je predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Obama osvojio 338 elektorskih glasova, Mekejn 155. Mekejn čestitao pobedu 44. predsedniku SAD.

"Ako ima neko ko još sumnja da je Amerika mesto na kojem je sve moguće...To je odgovor starih i mladih, demokrata i republikanaca... Nismo nikada bili zbir pojediniaca ni zbir crvenih i plavih država već Sjedinjene Američke Države", rekao je Obama pred desetinama hiljada pristalica, okupljenih u čikaškom Grent parku.

"Odavno smo ono čekali... Promena je stigla u Ameriku", rekao je Obama, koji je pobedom na predsedničkim izborima u paramparčad razbio jednu od poslednjih dogmi u više od 200 godina dugoj istoriji američke demokratije.

Obama se, takođe, zahvalio Mekejnu na galantnim čestitkama, ali i žrtvama koje je podneo za Ameriku.

Čestitke Buša i Mekejna

"Došli smo do kraja dugog putovanja, čestitao sam Obami što je izabran za predsednika zemlje koju obojica volimo... On je uspeo da ulije nadu u one Amerikance koji, možda, nisu verovali da je važno ko je predsednik", rekao je Mekejn, pozvavši svoje pristalice da podrže novog predsednika SAD.

"Uvek sam verovao da Amerika nudi jednake mogućnosti svima", rekao je Mekejn.

Pobedu Baraku Obami čestitao je i predsednik SAD DŽordž Buš.

Desetine hiljada pristalica Baraka Obame okupile se oko Grent parka u Čikagu, kako bi proslavile istorijsku izbornu pobedu, kojom će na čelno meso Amerike doći 44. predsednik SAD, ali prvi afro-amerikanac. Na skupu se očekuje dolazak oko milion ljudi.

Posle najskuplje i najduže kampanje u istoriji američke demokratije, kandidat demokrata, tamnoputi Barak Obama, prosto je pregazi rivala iz redova republikanaca DŽona Mekejna.

Glasanje je počelo u dva gradića u državi Nju Hempšir, Harts Lokejšnu i Diksvil Noču, gde je Obama već porušio tradiciju i pobedio na oba, doduše mala, biračka mesta i prekinuo 40 godina dugu dominaciju republikanaca.

Uprkos početnim problemima, na oko 200.000 birališta zabeležena rekordna izlaznost, odnosno oko 130 miliona glasača.

Obama je glasao u osnovnoj školi u Čikagu, dok je njegov kandidat za potpredsednika DŽo Bajden isto učinio desetak minuta kasnije u gradiću Vilmington u saveznoj državi Delaver.

DŽon Mekejn glasao je na biračkom mestu u metodističkoj crkvi u Feniksu u državi Arizona. Nešto ranije glasala je i kandidatkinja republikanca za potpredsednika  Sara Pejlin u gradu Vasila, u državi Aljaska, čiji je guverner od 2006. godine.

Buš u ilegali

Američki predsednik DŽordž Buš neće se pojavljivati u javnosti sve dok ne bude poznat ishod izbora u poslednjem pokušaju da se kandidat republikanaca DŽon Mekejn u što je većoj meri izmakne od katastrofalnog nasleđa osmogodišnje vladavine mlađeg Buša.

Bušov portparol Skot Stencl je rekao da su predsednikovi savetnici već danima insistirali da prvi čovek, ali i niko od zvaničnika Bele kuće ne pojavljuje u javnosti na dan izbora.

Takav razvoj situacije, suštinski, predstavljao je logičan nastavak Mekejnove kampanje, koja je uložila ogromane napore ne bi li se na neki način udaljila od čitave serije nepopularnih poteza DŽordža Buša, uključujući skandale sa otmicama osoba osumnjičenih za saradnju sa teroristima, zatvor Gvantanamo na Kubi, ratove u Iraku i Avganistanu i, povremeno, zveckanje oružjem u odnosima sa Teheranom.

Opet problemi na biralištima

Najozbiljniji problem predstavljale su glasačke mašine, jer se veliki broj tih aparata pokvario odmah po otvaranju birališta, a značajan broj uopšte nije ni pokrenut. U gradu Ričmond u državi Virdžinija, izborne komisije prešle na tradicionalan način glasanja pošto se, odmah po otvaranju birališta, pokvarilo pet od sedam aparata.

Slični problemi zabeleženi su i u Njujorku, Nju DŽersiju, a na hitnu liniju, koju je televizijska mreža Si-En-En Uspostavila posebno za ovu priliku u prvih nekoliko časova glasanja prijavljeno je oko 11.000 problema na biralištima. Ukupan broj različitih nepravilnosti, kako navode grupe koje prate tok izbora, procenjuje se na čak 27.000.

Ponovo, najviše poziva bilo je sa Floride, gde je još 2000. godine bilo ozbiljnih problema sa brojanjem glasova, uzastopnih žalbi, što je sve otvorilo vrata kontroverznoj pobedi DŽordža Buša nad rivalom iz redova demokrata Alom Gorom.

Finansijska kriza, ratovi, energenti

Ključni elementi kojim su se američki birači rukovodili prilikom glasanja bili su finansijska kriza koja je proteklih meseci uzbiljno uzdrmala samopouzdanje Amerikanaca, ali i čitav niz bezbednosnih i spoljnopolitičkih problema.

Suštinske probleme američke spoljne politike, koju je Bušova administracija prilično trapavo vodila u poslednjih osam godina, predstavljaju ratovi u Iraku i Avganistanu, iranska nuklearna kriza, ozbiljno uzdrman Pakistan, koji je i najozbiljniji saveznik SAD u ratu protiv terorizma, nastavak palestinske krize, uvek osetljivi Liban, neprijateljski raspoložena Sirija, ali i rastući uticaj antiameričkih snaga u Južnoj Americi.

Istovremeno, novi predsednik SAD suočiće se sa već dugogodišnjim problemom zavisnosti Amerike od stranih izvora energenata i, na koncu, milionima nelegalnih useljenika, koji sveke godine upadaju na teritoriju SAD u potrazi za "američkim snom". Najznačajniju "uzgrednu" temu predstavljali su brakovi između osoba istog pola.

Indirektni izborni sistem

Američki predsednik se bira prema indirektnom izbornom sistemu, odnosno, pobednika ne odlučuje apsolutni broj glasova birača, već broj glasova elektora u takozvanom elektorskom, odnosno izbornom koledžu.

Izborni koledž ima 538 elektora, a pobedu na izborima odnosi kandidat koji je osvojio najmanje 270 elektorskih glasova. Elektorski glasovi dobijaju se na osnovu pobede u svakoj od saveznih država. Osim u državama Nebraska i Mejn, sve elektorske glasove u ostalim državama dobija kandidat koji osvoji veći broj glasova.

Osvajanje većeg ukupnog broja glasova, međutim, ne znači i obavezno i pobedu na izborima. Na izborima 2000. godine, kandidat demokrata Al Gor osvojio je 48,38 odsto glasova, ali je Buš sa poverenjem 47,87 odsto, ipak postao 43. predsednik SAD, jer je dobio 271 elektorski glas, naspram 266 Ala Gora.

Biografija Baraka Obame

Demokrata Barak Obama  prvi je Amerikanac afričkog porekla koji je izabran za predsednika SAD.

Rođen je 4. avgusta 1961. godine na Havajima u mešovitom braku, od oca Kenijca i majke Amerikanke, koji su se razveli dve godine posle njegovog rođenja.

Otac, koji se vratio u Keniju, poginuo je 1982. godine u saobraćajnoj nesreći. Obama u Keniji, iz očevih drugih brakova ima sedmoro polubraće i sestara, i jednu polusestru iz braka svoje majke sa indonežanskim učiteljom sa Havaja.

Prema sopstvenim tvrdnjama, imao je srećno detinjstvo koje je proveo sa majkom i u kome rasna pripadnost nije imala posebnu ulogu.

Obama je bio odličan đak i student. Diplomirao je političke nauke na Kolumbija Univerzitetu, a zatim je završio prava na prestižnom Harvardu, gde je bio prvi tamnoputi glavni i odgovorni urednik "Harvardskog pravnog pregleda".

Tokom karijere koju je započeo u Čikagu, radio je kao pravnik za organizacije koje su pomagale siromašnom crnačkom stanovništvu, a potom i u firmama koje su branile prava građana, ignorišući u međuvremenu unosne ponude velikih korporacija. Predavao je ustavno pravo na pravnom fakultetu Univerziteta u Čikagu.

U politiku je ušao 1992. godine kada je pomagao u organizovanju registracije birača tokom predsedničke kampanje Bila Klintona. Izabran je u Senat države Ilinois 1996. godine, a 2000. se prvi put, mada neuspešno, kandidovao za američki Kongres.

Posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2000, Obama se usprotivio kampanji predsednika SAD DŽordža Buša za rat u Iraku i učestvovao je na antiratnim skupovima u Čikagu.

Široj američkoj javnosti postao je poznat posle govora koji je održao na poziv tadašnjeg demokratskog predsedničkog kandidata DŽona Kerija na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Bostonu 2004. godine, ističući potrebu prevazilaženja podela u demokratskom bloku.
   
Postao je senator u januaru 2005. godine, a u februaru 2007. godine dospeo je na prve stranice listova najavom da će se kandidovati za nominaciju demokrata za predsedničke izbore ove godine.

Od 1992. godine oženjen je bivšom koleginicom, advokaticom Mišel, i imaju dve ćerke Maliju i Sašu.

Demokrata Barak Obama  prvi je Amerikanac afričkog porekla koji je izabran za predsednika SAD.

Rođen je 4. avgusta 1961. godine na Havajima u mešovitom braku, od oca Kenijca i majke Amerikanke, koji su se razveli dve godine posle njegovog rođenja.

Otac, koji se vratio u Keniju, poginuo je 1982. godine u saobraćajnoj nesreći. Obama u Keniji, iz očevih drugih brakova ima sedmoro polubraće i sestara, i jednu polusestru iz braka svoje majke sa indonežanskim učiteljom sa Havaja.

Prema sopstvenim tvrdnjama, imao je srećno detinjstvo koje je proveo sa majkom i u kome rasna pripadnost nije imala posebnu ulogu.

Obama je bio odličan đak i student. Diplomirao je političke nauke na Kolumbija Univerzitetu, a zatim je završio prava na prestižnom Harvardu, gde je bio prvi tamnoputi glavni i odgovorni urednik "Harvardskog pravnog pregleda".

Tokom karijere koju je započeo u Čikagu, radio je kao pravnik za organizacije koje su pomagale siromašnom crnačkom stanovništvu, a potom i u firmama koje su branile prava građana, ignorišući u međuvremenu unosne ponude velikih korporacija. Predavao je ustavno pravo na pravnom fakultetu Univerziteta u Čikagu.

U politiku je ušao 1992. godine kada je pomagao u organizovanju registracije birača tokom predsedničke kampanje Bila Klintona. Izabran je u Senat države Ilinois 1996. godine, a 2000. se prvi put, mada neuspešno, kandidovao za američki Kongres.

Posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2000, Obama se usprotivio kampanji predsednika SAD DŽordža Buša za rat u Iraku i učestvovao je na antiratnim skupovima u Čikagu.

Široj američkoj javnosti postao je poznat posle govora koji je održao na poziv tadašnjeg demokratskog predsedničkog kandidata DŽona Kerija na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Bostonu 2004. godine, ističući potrebu prevazilaženja podela u demokratskom bloku.
   
Postao je senator u januaru 2005. godine, a u februaru 2007. godine dospeo je na prve stranice listova najavom da će se kandidovati za nominaciju demokrata za predsedničke izbore ove godine.

Od 1992. godine oženjen je bivšom koleginicom, advokaticom Mišel, i imaju dve ćerke Maliju i Sašu.

Države u kojima je pobedio Barak Obama

Vermont, Pensilvanija, Florida, Nju Hempšir, Ilinojs, Mejn, Masačusec, Konektikat, Merilend, distrikt Vašington, Delaver, Indijana, Njujork, Minesota, Viskonsin, Novi Meksiko, Ohajo, Ajova, Roud Ajlend, i Mičigen...

Države u kojima je pobedio DŽon Mekejn

Kentaki, Južna Karolina, Tenesi, Oklahoma, Teksas, Kanzas, DŽordžija, Arkanzas, Alabama, Luizijana, Vajoming, Juta, Severna i Južna Dakota i Zapadna Virdžinija...

(RTS)